Витештво је у Србији доступно свима

Археолог Марко Алексић одржао је на Витез Фесту предавање на тему ”Краљевић Марко, човек који је постао легенда”.

 
О својим почецима каже: ”Ми смо се сви заљубили у народну епску поезију још као деца. То је случај и самном. Али са професионалне стране, ја сам се бавио мачевима и испоставило се да код нас и нема пуно људи који се баве средњовековним оружијем. Тако је све почело да се шири: човек не може да се бави оружијем да се не бави и војском, а не може да се бави војском, а да се не бави витештвом. И све те теме су се на тај начин шириле и дошле до данашњег дана.”

 
Осим Краљевића Марка, господин Алексић издваја још неке појединце из српске историје који су постали безвремени. ”Мени је дивна прича о Бановић Страхињи и његовој жени Анђелији. Врло је јединствена и сматрам да нема нигде такве приче. Фасцинантно је како једно друштво преиспитује сва своја правила и свој начин живота у име само двоје људи и њихових судбина. Такође, Милош Обилић је један јунак између сна и јаве који је представљен једним подвигом који је променио историју. Његово дело можда није променило ток битке, али прича о његовом јунаштву јесте јер и дан данас представља надахнуће. Постоји много прича и песама које волим и многи њихови јунаци су на свој начин изузетно значајни.”

 
”Мислим да витештво нас доста дефинише. Ми смо ратнички народ и као што Јапанци имају своју ратничку етику Бушидо, тако се и ми дичимо својом ратничком етиком која је изузетна и јединствена. Само витештво код нас није елитизам, није приступачно само некима, као у западној Европи, него је продрло у народ и то је, управо кроз епску традицију, постало део нашег духа. То се види у самим ослободилачким ратовима, колико су људи били надахнути и инспирисани самим витештвом за своје подвиге. И наша историја је и данас обележена тим.”, закључио је господин Алексић.