Култура и неговање ћирилице

На Витез фесту одржано је предавање публицисте Душана Тодоровића на тему ”Култура ћирилице”.

 
Господин Тодоровић се у раном детињству заинтересовао за писану реч и ћирилицу. ”Све је започело у породици зато што је мајка професор руског језика, а отац вајар, скулптор и увек се кроз ту уметничку призму појављивао неки запис, натпис, слово. Мени је то као малом било јако интересантно и стицајем околности, када сам кренуо да радим за Храм Светог Саве и Цркву, за које се може рећи да су највећи неговатељи ћирилице, та љубав се још више развила. Циљ ми је био да, као млад човек, кроз модерне технологије и компјутерске програме, направим паралелу између нашег писма и нових компјутерских технологија, тачније да створим презентацију која је у једну руку савремена, а у другу руку ће приказивати древност самог писма.”

 
Дигитализација 21. века свакако је утицала на промену ћирилице, писма и самог језика. Произвођачи машина, компјутерске опреме, софтвера, су са енглеског говорног подручја и њихово писмо је латиница, тако да је технологија прилагођена њој, као и термини који се користе. ”Сви ти термини су српском језику непознати. На пример, ми немамо реч за хардвер, софтвер интерфејс, десктоп… Али те изразе нема потребе на силу измишљати зато што то нису наше изворне речи и ми их морамо прихватити такве какве су. Међутим, у некој интерној комуникацији, на друштвеним мрежама, форумима нама нико не брани да ми користимо своје писмо. Наравно, када се обраћамо свету, морамо да користимо енглески језик и латинично писмо, али мислим да би при комуникацији на српском језику боље било да сви користимо ћирилицу, пре свега зато што када у једном језику постоје два писма долази до конфузије. Такође, та ћирилица је и наша особеност и из тог разлога би она била занимљивија и странцима.”

 
Чињеница да се српски језик може писати и на ћирилици и на латиници може имати и своје лоше стране. Доласком нових технологија и увођењем нових речи латиница је постала лакша за коришћење. Велика присутност англо-саксонских речи на интернету је такође допринела чешћем коришћењу латинице.

 
”Ћирилица је дефинитивно доста занемарена данас. Мислим да је један од главних разлога то што она нама делује анахроно, старински, да је искључиво повезујемо са неким старим временима, црквеним књигама и историјом. И зато се многи људи повезују са латиницом, зато што је глобално писмо и зато што је модернија. Када путујете негде увек ћете видети натписе на латиници и зато ће се можда неки људи из несигурности, несвесности определити за латиницу. На нама је зато да пробамо да задржимо ћирилицу или макар да је учинимо равноправном.”, објашњава господин Тодоровић.

 
Поставља се питање да ли је занемаривање ћирилице глобални феномен или је својствен Србији. У Бугарској и Русији је она много заступљенија него овде, чак се и имена светских брендова преводе на ћирилично писмо. Ово може бити пример који и ми треба да следимо. ”Мислим да им задржавање свог језика само повећава аутентичност и „цену“. Јер када је нешто аутентично и јединствено само може добро донети, никако лоше.”, закључио је Душан Тодоровић.